Ovih dana često možemo u novinama da pročitamo da neka javna ličnost umesto u skupe automobile, vile i ekskluzivne stanove ulaže u – seosko gazdinstvo. Takođe, često možemo čuti da mnogi povratnici iz inostranstva obnavljaju svoja imanja na selu ili kupuju i podižu seoska gazdinstva, grade sebi mirnu luku gde će provoditi svoje slobodno vreme, i to ne retko baš tamo odakle i vuku korene. Da li se pitate zašto?

Posebno sada, kada je ceo svet součen sa pandemijom virusa COVID19 mnoge porodice koje su mogle, iznajmile su ili kupile kuće na selu, ili su se vratili svojim kućama, odakle su oni ili njihovi roditelji otišli u grad u potrazi za drugačijim životom, poslom, školovanjem…

Veliki srpski glumac Nenad Jezdić odavno je doneo odluku da se vrati u rodno selo Zabrdica kod Valjeva i uloži u proizvodnju kvalitetnog domaćeg voća i rakije.

Poznati glumac iz popularne TV serije „Vojna akademija“ – Branko Janković se takođe pre nekoliko godina vratio rodnom selu Gunjaci kod Valjeva kako bi nastavio porodičnu tradiciju uzgoja koza i proizvodio visokokvalitetan sir i surutku. Iako se glumačke karijere nije odrekao, on na selu živi sa porodicom i gradi svoj biznis.

Još jedna mlada glumica Marija Petronijević, poznata po liku doktorke Ivane iz TV serije „Selo gori a baba se češlja“, rešila je da zasuče rukave i u svom rodnom selu Visibabe pokrene proizvodnju jagoda na oko 80 ari zemlje. Lepa i vredna Marija čuva na selu i desetak ovaca i kako kaže, planira da nabavi mašine za košenje i baliranje, a u planu ima i uzgoj šarana u ribnjaku na svom imanju.

Lista javnih ličnosti, ali i nas, „običnih“ ljudi koji donose odluku da svoj život grade u zdravoj i prirodnoj – seoskoj sredini je sve veća.

Godine života u gradskoj gužvi i žurbi, trčanje za poslom, novcem, balansiranje između rokova i svih problema modernog života, loša i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti i sve te stvari koje prate život u urbanoj sredini na mnoge ljude ostavlja trag. Upravo ovakav način života u velikoj meri vodi do toga da ljude sve više muče razne bolesti modernog doba. Stres, gojaznost, bolesti srca, hipertenzija, šećerna bolest, razne alergije, depresija, bipolarni poremećaji, razni hormonski poremećaji postali su na žalost sasvim svakodnevna stanja sa kojima se mnogi od nas suočavamo.

Rad na selu nije lak, i ko kaže da jeste, svakako nikada nije radio ništa slično, ali ne postoji bolji osećaj nego kada kao rezultat mukotrpnog rada i malo sreće od prirode dobijemo najbolje i najzdravije plodove. Posaditi makar i jedno drvo, gajiti ga i dočekati da uberete njegov prvi plod apsolutno je nezamenljiv osećaj. Rad u prirodi je prosto – lekovit.

Mnogi svetski stučnjaci posebno ističu kako je što više vremena provedeno u prirodi i na čistom vazduhu nešto najbolje što možemo da uradimo za svoju decu.

Pa onda, jesmo li shvatili da bez prirode ne možemo? Jesmo li počeli da shvatamo koliko je naša zemlja bogata i plodna? Da li je došlo vreme da se vratimo prirodi?

Najbolje vreme za sadnju drveća je bilo pre 20 godina. Drugo najbolje vreme je sada.

– kineska poslovica

Jedan od problema svakog poljoprivrednog proizvođača, tokom letnjih meseci, je nedostatak vode. Kako je reč o veoma važnom činiocu poljoprivredne proizvodnje, veoma je važno da u pravom trenutku bilje dobiju potrebnu količinu vode.

U krajevima u kojima godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm tokom vegetacionog perioda voćaka, ne zadovoljavaju se potrebe stabala za vodom. U takvim uslovima ekstenzivnog gajenja na voćkama su prisutni simptomi deficita vlage koji se najčešće ispoljavaju u vidu slabijeg porasta biljka, manjoj lisnoj masi, slabijem cvetanju i zametanju plodova.

Iz tog razloga biljkama je neophodno obezbediti lakopristupačnu vodu u zoni aktivne rizosfere tokom celog perioda vegetacije. U cilju prevazilaženja ovakvog nedostatka vlage, praktično kao obaveznu agrotehničku meru trebalo bi uvesti navodnjavanje voćarskih kultura, jer sušne godine u letnjem periodu ostavljaju posledice kako na prinos tako i na kvalitet plodova.

Obzirom na činjenicu da je poslednjih godina suša česta pojava tokom celog perioda vegetacije a posebno u letnjem periodu, to ostavlja ozbiljne posledice na smanjenje prinosa i pogoršava kvalitet plodova. Nedostatak padavina naročito je izražen u aridnim i semiaridnim područjima, gde se smenjuju vlažni sa dužim sušnim periodima koje prate visoke temperature.

Uticaj štetnog dejstva visokih temperatura vazduha na biljke ogleda se u oštećenju lisne mase, odbacivanju vrhova letorasta, a ponekad dolazi i do potpunog sušenja biljaka. Potrebe voćaka za vodom su različite u pojedinim fenofazama rasta i razvoja i potpuno su usklađene sa evapotranspiracionim zahtevima mikrolokaliteta na kome se zasad nalazi. Sve voćne vrste imaju tipične potperiode vegetativnog rasta i generativnog razvića koji se odvijaju ciklično svake godine.

U praksi se režim navodnjavanja najčešće koristi prema kritičnim periodima u odnosu na vodu. Voćke najviše troše vodu od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Kritične faze razvoja u odnosu na vodu su cvetanje, porast lišća i mladica, formiranje zametaka i porast plodova.

Faza cvetanja

Suvo vreme i duvanje toplih vetrova dovodi do sušenja žiga tučka tako da moramo zalivati sa 30- 40 mm to zalivanje pospešuje oplodnju i vegetativni razvoj voćaka. Više se navodnjavaju jabučaste vrste nego koštičave. Kod kajsije su neophodna bar 2 zalivanja kako ne bi došlo do sušenja i kako bi se povećali prinosi.

Faza razvitka ploda

Izvodi se neposredno pred junsko opadanje plodova, ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova onda zalivanje treba smanjivati (izostaviti), a ukoliko ima umereno plodova onda je zalivanje obavezno.

Faza vreme julskog opadanja plodova

Izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka ploda (jul-avgust) na 20-30 dana pre berbe. Ovo zalivanje je važno ako je sušni period jer se troši mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih začetaka. Količina vode u svakom terminu navodnjavanja iznosi 30-60 mm. Zalivanjem u avgustu podstićićemo bolje diferenciranje plodova i povećati krupnoću.

Kada navodnjavati

• Prvo navodnjavanje trebalo bi obaviti deset dana posle cvetanja, ukoliko je proleće sušno, a zima je bila oskudna sa padavinama.
• Drugo navodnjavanje se obavlja početkom sedmog meseca, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada su i najveći evapotranspiracioni zahtevi spoljne sredine, te stabla voćaka najviše troše vodu, a period je relativno oskudan padalinama.
• Treće navodnjavanje obavlja se početkom 8. meseca, za porast plodova, koji stižu za berbu krajem 8. meseca i tokom 9. meseca. 
• Četvrto navodnjavanje primenjuje se samo kod sorata jabuka i krušaka za zimsku potrošnju, ali se obavlja 25-30 dana pre berbe, kako se plodovi ne bi kvarili zbog većeg sadržaja vode u njima.

Izvor: www.agromedia.rs

Sistem za navodnjavanje je veoma bitna stavka pri planiranju i sadnji svakog voća ili bilo koje druge kulture.

Za sistem za navodnjavanje treba često odvojiti puno para, pa ljudi u nameri da uštede pribegavaju naizgled jeftinijim varijantama kap po kap navodnjavanja kao što su trake za navodnjavanje ili creva sa unutrašnjim kapaljkama.

Iako su te varijante isprva jeftinije, mnogi proizvođači se tokom godina i sami uvere da je bolje odmah u početku odvojiti više para za creva koja će trajati više godina, nego kupiti jeftinije pa onda kupovati iznova svake godine.

Debelozidna creva sa uv stabilizatorima su jaka i otporna na uticaj sunca i mogu trajati dugi niz godina. Kapaljke koje nisu ugrađene unutar creva ostavljaju mogućnost da se u slučaju začepljenja glava kapaljke skine, uzrok začepljenja otkloni i kapaljka zatim vrati u funkciju. 

Osim što su na duge staze mnogo isplativija, evo još jednog razloga zašto je bolje i pametnije za navodnjavanje koristiti creva koja mogu da traju duži niz godina: 

 

Divlje deponije česta pojava na srpskim njivama

 

Zagađivanje otpadom iz poljoprivredne proizvodnje dobija svake godine sve veće razmere. Divlje deponije su najčešće na javnim površinama i u vodotokovima, a dominantna vrsta otpada je ona koju ostavljaju poljoprivrednici.

Zemljište se puni hemikalijama, a veliki broj jedinjenja ostaje nepromenjen i dospeva preko ishrane u ljudski organizam, gde pokazuje različito dejstvo. Neke od hemikalija su izrazito toksične, a za veliki broj je dokazano da se nagomilavaju u ljudskom organizmu i da mogu da izazovu različite negativne posledice.

Danas se korišćenje poljoprivrednog zemljišta gotovo ne može zamisliti bez upotrebe pesticida, herbicida i fungicida. Alternative za zamenu pesticida u širokoj praksi gotovo da nema i treba računati da će se koristiti i u budućnosti. Pesticidi koji se danas koriste najčešće su male postojanosti i njihovo razlaganje se obavlja relativno brzo u zemljištu. Ali masovnost njihove primene, sa prevelikim dozama, često izazivaju drastične promene u kvalitetu i plodnosti zemljišta.

 

S ciljem rešavanja ovih velikih ekoloških i zdravstvenih problema Ekološki pokret „Moravski orašak“ na području opštine Trstenik vodi intenzivnu kampanju za podizanje ekološke svesti poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka o važnosti pravilnog zbrinjavanja otpada iz poljoprivredne proizvodnje. Opština Trstenik je podržala realizaciju ovog projekta iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, a projekat je dobio podršku i iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Svakog proleća ili prilikom većih padavina dolazi do plavljenja njiva i kuća, zbog izlivanja bujičnih potoka koji su puni otpada iz rečnog korita.

Katastar divljih deponija, koji je poslužio kao vodilja na početku rešavanja ovog problema, pokazao je da su one najčešće na javnim površinama i u vodotokovima, a dominantna vrsta otpada je ona koja potiče iz poljoprivrede.

 

Sav otpad iz poljoprivrede možemo podeliti u dve vrste:

• opasan otpad: ambalaža od sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva, farmaceutski otpad od sredstava za zaštitu životinja, otpadna ulja i sredstva za hlađenje od mehanizacije i otpadni akumulatori;
• neopasan otpad: plastične folije, creva za polivanje armatura za plastenik, zaštitne mreže, gume od mehanizacije, žetveni ostaci, biorazgradiv materijal.

Šta je najveći problem?

„To su pre svega žetveni ostaci, različiti vidovi ambalaže, istrošena creva za polivanje, sistemi kap po kap, i naravno folije. Vremenom se taj otpad nije smanjivao, već naprotiv – povećavao se i zauzimao sve veći udeo u ukupnom otpadu. Iako su godinama unazad i lokalna samouprava i republika izdvajali sredstva za uklanjanje divljih deponija, nažalost, one su se uvek vraćale na staro mesto“, rekla nam je Gordana Rodić, predsednica ekološkog pokreta „Moravski orašak“, predstavljajući projekat ovog Udruženja, pod nazivom „Sve se vraća, sve se plaća“.

Problemi koji nastaju zbog ovih nemara su višestruki, a ono što je Gordana uspela da zaključi iz svoje višegodišnje prakse i uvida u sve ekološke probleme je da: „Svakog proleća ili prilikom većih padavina u bilo koje godišnje doba, dolazi do plavljenja njiva i kuća, zbog izlivanja bujičnih potoka koji su puni otpada koji im pokriva korito“.

Prva faza projekta „Sve se vraća, sve se plaća“, kao izvanrednog vida borbe za očuvanje prirode i zdravlja ljudi i životinja je podizanje ekološke svesti – obrazovanje učenika u selima, gde su najveći proizvođači, i gde je pretpostavka da će veliki broj naslediti imanja, zatim skretanje pažnje na dominantne vrste otpada u toj sredini, kao i ankete roditelja.

 

„Iz anketa je zaključeno da velika većina ne zna ništa o štetnosti tog otpada iz poljoprivrede, ali i da većina nije spremna na promene i učestvovanje u kampanjama. Pozitivan je podatak da proizvođači u selima prate moderne tehnologije, pa se veliki broj izjasnio za mogućnost da novosti o zagađenjima prima preko interneta i fejsbuk stranice“, kaže naša sagovornica.

Aktivisti iz ovog udruženja organizovali su brojna predavanja. Najveći poljoprivredni proizvođači odazvali su se ovim pozivima.

Na području opštine Trstenik, čija je površina 448 km kvadratnih, i ima oko 42.000 stanovnika, obradivo zemljište zauzima 168 kilometara kvadratnih ili 37% teritorije, a plastenička proizvodnja se prostire na oko 30 hektara. Ovako velike površine pod plastenicima ostavljaju za sobom ogromnu količinu otpada. Na svake tri do četiri godine se menja folija i ona obično završi na divljim deponijama ili u komunalnom otpadu, ili se spali, što je zaista činjenica koja užasava. Osoba koja pali foliju direktno ugrožava svoje zdravlje, zdravlje članova svoje porodice, ali i svih ljudi na planeti!

Subjekti upravljanja otpadom su: Republika Srbija, lokalna samouprava, Agencija za zaštitu životne sredine, stručne organizacije, udruženja građana, proizvođači i prodavci proizvoda zagađivača, vlasnici otpada, operateri otpada.

Rešenje može da bude i stimulisanje lokalnih operatera!

Operateri nemaju razvijenu mrežu za prikupljanje otpada. Lokalna samouprava nema adekvatnu mrežu operatera za ovu vrstu otpada. Poljoprivredne apoteke su uglavnom upoznate sa problemima i spremne su na saradnju.

Lokalna samouprava ima kompletnu nadležnost u upravljanju neopasnim otpadom. Veliki je broj sitnih gazdinstava i oni se prema otpadu iz poljoprivrede ponašaju kao da je to kućni otpad. Imaju i koriste i mogućnost da sav otpad ostave na svojoj njivi ili u dvorištu i ne snose nikakve ekonomske troškove, ali zauzimaju svoje parcele, što takođe nije dobro.

Najopasnije rešenje je da poljoprivredni proizvođači otpad iz proizvodnje zapale i time direktno ugrožavaju svoje zdravlje i zdravlje ljudi u okolini jer plastične mase potiču od naftnih derivata i veoma su otrovne. Pri paljenju plastike u vazduh odlaze izrazito otrovne materije. 

Treba izvršiti selekciju i predati ovakav otpad ovlašćenom operateru. U čitavoj Srbiji ima prostora za veći broj operatera.

Rezultat zagađenja je poremećaj životne sredine lokalne flore i faune koji ne moramo odmah primetiti, ali dejstvo može trajati veoma dugo, pa i godinama u slučaju nekih supstanci. Pravilnim razvrstavanjem, sakupljanjem i ponovnim korišćenjem (reciklažom) smanjuje se količina otpada i štede se sirovine i energija. Međutim, bez obzira na postojeću zakonsku regulativu u oblasti manipulacije otpadnim materijama, kao i na apele vezane za pravilno odlaganje i mogućnost recikliranja mnogih otpadnih materija, pravilno odlaganje nije zaživelo.

Zakon predviđa da lokalne samouprave velikom broju operatera treba da izdaju dozvolu za prikupljanje i selekciju otpada iz poljoprivrede – ali mreža još uvek nije stvorena.

„Rešenje može da bude i stimulisanje lokalnih operatera kako bi se proširila mreža i nagrada za one koji predaju ovakav otpad. Adekvatna nagrada i adekvatna kazna najbrže mogu da dovedu do cilja. Postoji i mogućnost da se proizvođači povrća uslove da istrošene folije moraju da vrate, naročito one dobijene iz donacija“, naglašava gospođa Rodić.

Otpad od ambalaže za pesticide i mineralna đubriva spada u grupu opasnog otpadai njegovo zbrinjavanje je u nadležnosti države.

Ovu ambalažu je potrebno tri puta isprati vodom i sadržaj prosuti u kantu za prskanje, pa zatim ambalažu izbušiti, da se ne koristi za druge namene, onda ide u plastičan džak i tako se odvaja od ostalog otpada.

„I generacije posle nas imaju pravo na život!“ moto je Strategije održivog razvoja. U ovoj rečenici je suština našeg odnosa prema prirodi, ali i prema nama samima.

Izvor: www.agromedia.rs

Budimo odgovorni prema prirodi i sačuvajmo je za generacije koje dolaze!

Nedavno nam se jedan proizvođač obratio jer je imao veliki problem.

Naime, on je za svoj voćnjak nabavio pljosnata creva širine 20 mm, sa unutrašnjim kapaljkama (proizvođač nepoznat).

Problem je nastao kada je hteo da creva podigne od zemlje, kako se ne bi prljala i kako bi mogao da radi u voćnjaku neometano. Voda je onda umesto da kaplje na kapaljkama počela da klizi niz crevo, pa biljke nisu dobijale vodu, već je ona odlazila dalje niz crevo.

Gospodin nam se obratio želeći da uz pomoć nosača creva reši taj problem. Mislio je da nosači predstavljaju neku vrstu graničnika koji bi sprečavali da voda ide dalje i kap vode bi se onda slila sa nosača i kapnula na tom mestu. To bi bilo dobro rešenje za okrugla creva, imali smo već kupce koji su nosače uzimali za tu svrhu.

Međutim, pošto su naši nosači pravljeni za okrugla creva koja mi proizvodimo, nisu bili pogodni za rešavanje problema koji su pljosnata creva stvorila.

Mi smo onda rešili da izađemo u susret njemu i drugim ljudima koji imaju ovakva pljosnata creva i problem sa njima, pa smo napravili ove pragove za pljosnata creva. Oni se postavljaju na crevo ispod unutrašnje kapaljke, u smeru kretanja vode koja izlazi i tako se reguliše gde će se kapi vode odvajati od creva.

 

Ako ste već nabavili pljosnata creva i imate problem kao gospodin koji nam se obratio za pomoć, ovo je način da taj problem rešite mnogo bezbolnije nego da iznova nabavljate creva i kapaljke.

Dakle, ovi pragovi su novi u našoj ponudi. Kao i sve iz naše ponude, proizvedeni su u našoj radionici.

 

Cena ovih pragova je 3,00 dinara po komadu, što možete videti i u našem cenovniku klikom ovde.

Našu kompletnu ponudu možete videti klikom ovde.

Osim ovih pragova, u pripremi imamo još jednu novinu koja uskoro izlazi iz naše radionice.

Pratite naš blog ili facebook stranu kako bi ste uvek bili informisani o novostima iz naše proizvodnje.

Srdačan pozdrav!

“Valjevo se nalazi u Zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom okrugu, na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradsko jezgro smešteno je u kotlini kroz koju protiče reka Kolubara. Valjevo spada među veća i razvijenija naselja u Srbiji. Prema popisu iz 2011. godine, grad Valjevo ima 90.312 stanovnika. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 185 metara.

Tokom istorije srpskog naroda Valjevci su često imali istaknutu ulogu u pokretima za nacionalno oslobođenje, ali, pored vojskovođa i narodnih vođa, znatan je broj značajnih književnika, umetnika i naučnika poreklom iz Valjeva.

Istovremeno, ovaj grad se svrstava i među najstarije gradska naselja Srbije. Ime Valjevo se po prvi put sreće u jednom dokumentu sačuvanom u Historijskom arhivu u Dubrovniku, a datiranom na 1393. godinu. Od tada naselje ima šest stotina godina potvrđenog kontinuiranog postojanja.

Valjevo ima povoljan geografski položaj koji se ogleda u blizini više važnih saobraćajnica, kao što su Ibarska magistrala, kao i pruga Beograd-Bar. Takođe, Valjevo se nalazi na samo 100 km od Beograda.

U Valjevu se Jablanica i Obnica spajaju u reku Kolubaru. U Kolubaru se, na teritoriji Valjeva, takođe ulivaju reke Ljubostinja i Gradac.

U Petnici, na 5 km od Valjeva, nalaze se otvoreni bazeni i tereni za male sportove, kao i veštačko jezero na reci Pocibravi — stecište kupača i ribolovaca.” (Preuzeto sa sajta https://sh.wikipedia.org )

  Od nas je Valjevo udaljeno oko 260 km i put do tamo je sasvim dobar i prijatan.

  Sajam je počeo u četvrtak 28.03, ali je aranžiranje štandova izlagača bilo zakazano dan ranije. Organizatori su nas lepo dočekali, pomogli nam da se smestimo, i sve vreme trajanja sajma su nas obilazili i proveravali da li je sve u redu. Sve pohvale od nas za organizatore sajma “SPREG”!

 

Veliki broj posetilaca došao je da vidi 212 izlagača na sajmu “SPREG” koji je trajao tri dana, a definitivno je najveća posećenost bila drugog dana, tj. u petak.

  Takođe, poslednjeg dana sajma, u subotu, je održano izvlačenje dobitnika velike sajamske nagradne igre, u kojoj smo i mi učestvovali jednim poklon paketom. Čestitamo svim dobitnicima nagrada, i dobitnici našeg poklon paketa!

  Mi smo upoznali puno finih ljudi i ostvarili dosta kontakata.

      

  Iako je radno vreme sajma za izlagače bilo od 9 do 19 h, mi smo ipak ugrabili malo vremena posle sajma da prošetamo kroz grad.

  Valjevo nam se jako dopalo, posebno stari grad – Tešnjar gde smo i lepo večerali na obali Kolubare.

  Naša preporuka je da posetite sajam “SPREG” naredne godine, ali i da ne čekate sajam da bi ste posetili Valjevo i uverili se da je grad jako lep!

 

 

 

Jubilarni 15. Sajam privrede zapadne Srbije “SPREG” održaće se u Omni centru u Valjevu 29, 30. i 31. marta ove godine.

Među izlagačima se nalazimo i mi, pa vas ovim putem pozivamo da posetite sajam “SPREG” i naš štand!

Najveći srpski regionalni sajam opšteg karaktera okupiće 212 izlagača najrazličitijih delatnosti iz 71 mesta, opštine i grada iz celog regiona.

Na preko 5000 kvadratnih metara u tri hale i na otvorenom izložbenom prostoru, sajam će posetiocima predstaviti tri priče:

• prvu vezanu za poljoprivredu sa programima neophodnim za optimizovanu poljoprivrednu proizvodnju (traktori, priključne mašine, oprema, semena, hemijska sredstva, rasadnici i sl.),
• zatim priču o hrani i piću ostvarenu u saradnji sa partnerima sajma kompanijama Europrom iz Valjeva i asocijacije Domaći trgovački lanac, uz učešće preko 50 nacionalnih i lokalnih proizvođača koji će publici pripremiti „domaće ukuse“ i
• priču različitih industrijskih grana, od metaloprerade do elektronike, građevinarstva i drugih.

Na jubilarnom sajmu u Valjevu učestvuju i organizovane lokalne samouprave sa svojim privrednicima: Požega, Bogatić, Mionica, Ljig, Osečina, Priboj, Lajkovac i Leskovac. Značajno je napomenuti da skoro 75% izlagača na valjevskom regionalnom sajmu čine firme koje se bave proizvodnjom.

Tokom sajma biće organizovana i velika sajamska nagradna igra za sve posetioce. Sajam će svečano biti otvoren u četvrtak 29. marta u 11,00 sati, radno vreme za posetioce je od 10 do 19 sati prva dva dana i od 10 do 16 sati u subotu. Ulaz na sajam je besplatan.

Više na: sajamspreg.com

 

Podsticaji za podizanje proizvodnih zasada obuhvataju podršku programima, koji se odnose na:

• Podršku podizanja novih proizvodnih zasada sa savremenom tehnologijom gajenja voćaka, vinove loze i hmelja, bez naslona i sa naslonom;
• Pripremu zemljišta za podizanje proizvodnih zasada.

Pravo na podsticaje za podizanje proizvodnih zasada ima

1. fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
2. preduzetnik
3. pravno lice, i to: privredno društvo, zemljoradnička zadruga, naučnoistraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva.

Pravo na podsticaje ostvaruje se za jedan ili više podignutih proizvodnih zasada, a najmanja površina svakog proizvodnog zasada treba da iznosi:

1. 0,1 ha – za svaku vrstu jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja, a za šumsku jagodu 0,05 ha;
2. 0,3 ha – za svaku vrstu jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka.

Proizvodni zasad može da se nalazi na jednoj ili više katastarskih parcela, ali katastarske parcele moraju da se nalaze jedna pored druge i da čine jednu celinu.

Najveća površina za koju mogu da se ostvare podsticaji za sve proizvodne zasade iznosi 10 ha, a za proizvodne zasade jagode 5 ha.

Korisnik podsticaja ostvaruje pravo na podsticaje u odgovarajućem procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije, zavisno od mesta investicije, odnosno područja gde je zasad podignut, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku podsticaja iznosi 3.000.000 dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja za podizanje proizvodnih zasada, u zavisnosti od vrste podsticaja, jesu:

1. za nabavku sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – 2.000.000 dinara;
2. za nabavku naslona, odnosno kolja – 700.000 dinara;
3. za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama – 200.000 dinara;
4. za hemijsku analizu zemljišta, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta – 100.000 dinara.

Ukoliko se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa domaćim i odomaćenim sortama voćaka podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada.

Ukoliko se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 m, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad 10º ili na terasiranim površinama podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Ukoliko se podsticaji odnose na proizvodne zasade koji su u potpunosti podignuti sa knip sadnicama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada voćaka.

Uz zahtev se prilaže:

1) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za kupovinu sadnica voćaka, vinove loze i hmelja plaćenih u toku prethodne, odnosno u toku tekuće kalendarske godine u kojoj se podnosi Zahtev, a do datuma podnošenja Zahteva;

2) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za pripremu zemljišta izvršenu u toku prethodne ili tekuće kalendarske godine u kojoj se podnosi Zahtev, a za proizvodne zasade borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom dostavlja se račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za supstrat, do datuma podnošenja Zahteva;

3) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za analizu zemljišta izvršenu u toku prethodne ili tekuće kalendarske godine, do datuma podnošenja Zahteva;

4) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za nabavku naslona, odnosno kolja, odnosno predračun na ime podnosioca zahteva za planiranu nabavku naslona;

5) izvod iz Registra privrednih subjekata za pravna lica, odnosno preduzetnike ne stariji od šest meseci;

6) rešenje o upisu u Vinogradarski registar i izvod iz Vinogradarskog registra sa obeleženim vinogradarskim parcelama za koje je podnet Zahtev i grafičkim prikazima tih vinogradarskih parcela upisanih u Vinogradarski registar (za podnosioca zahteva koji je proizvođač grožđa), odnosno dokaz o upisu u odgovarajući registar za lica iz člana 10. tačka 3) podtačka (3) ovog pravilnika;

7) kopija plana u razmeri 1:1.000, 1:2.500, 1:2.800 ili 1:2.880 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet Zahteva;

8) sertifikat supstrata za proizvodni zasad borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom;

9) overena izjava podnosioca zahteva da po nekom drugom osnovu ne koristi podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada, odnosno da je izvršena priprema zemljišta, osim za proizvodni zasad borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom, odnosno hemijska analiza zemljišta, osim za proizvodni zasad borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom;

10) investiciona saglasnost, odnosno odobrenje Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini, osim za zasade jagode;

11) ugovor o zakupu, odnosno korišćenju ako je proizvodni zasad podignut na zakupljenom zemljištu ili zemljištu za koje je sklopljen ugovor o korišćenju overen kod nadležnog organa.

Zahtev se podnosi do 31. avgusta tekuće kalendarske godine, a za proizvodne zasade jagoda podignute u trećem kvartalu tekuće kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine na sledeću adresu:

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Uprava za agrarna plaćanja

Bulevar kralja Aleksandra 84

11050 Beograd

Podnosilac zahteva može da ostvari pravo na podsticaje podnošenjem samo jednog zahteva.

Za proizvodne zasade jagoda podignute u trećem kvartalu tekuće kalendarske godine može se podneti još jedan zahtev u istoj kalendarskoj godini.

 

Izvor: subvencije.rs

Ko smo mi?

  ZMR Metalplast je mala, porodična firma sa tradicijom dugom preko 30 godina. U osnovi, bavimo se izradom predmeta od plastike. Trenutno nam je izrada sistema kap po kap glavna delatnost.

Koji su naši ciljevi?

  Već više od 10 godina se bavimo proizvodnjom i prodajom sistema kap po kap. Uvek nam je najvažnije bilo da, pored kvaliteta, kupcima ponudimo i pristupačne cene.

 

  Cilj nam je da naša ponuda sistema kap po kap bude povoljna svima. Na taj način smo ostvarili dugogodišnju saradnju sa mnogim kupcima koji iz godine u godinu proširuju svoje zasade i ponovo dolaze kod nas da nabave sistem za navodnjavanje.

  Celokupna naša ponuda je iz naše proizvodnje!

Naši planovi za budućnost?

  Uvek se trudimo da ispratimo sugestije i potrebe naših kupaca.

  Konstantno radimo na poboljšanju kvaliteta svih elemenata sistema kap po kap, ali i proširujemo postojeću ponudu novim elementima.

  Planiramo da od ove godine više posećujemo sajmove i slične manifestacije, kako bi smo ljudima približili naše proizvode. Na taj način želimo svima da damo priliku da pogledaju uživo naše proizvode i pitaju sve što ih interesuje.

Kontaktirajte nas!

  Postavite pitanja direktno na našoj web strani, putem mejla ili nas pozovite i saznajte više o našim proizvodima!